Nesto o papagaju
Ova, kod nas veoma poznata i kao kućni ljubimac, vrlo rasprostranjena vrsta papagaja, naseljava otvorene stepe i savane širom Australije. Čak je i u svojoj postojbini, posle tigrica, najpopularniji papagaj. Živi u jatima, a tako se i pari, s tim što već formirani parovi brižno čuvaju prostor oko svog gnezda, koje je uglavnom napravljeno u dupljama drveća.
Osnovna i jedina boja ovih papagaja u prirodi je tamno siva sa nešto svetlijim grudima i belim perima po obodu krila, žuto-sivom ćubom i crvenim obrazima. Mužjak se razlikuje od ženke samo po tome što mu je veći deo glave, isključujući potiljak, žut, dok je glava ženke uglavnom cela svetlo sive boje, a intenzitet crvenila na obrazima je nešto slabiji što je uslovljeno sivom pozadinom same glave. Polno sazrevaju posle osam meseci, a po parenju ženka snese od 4-7 belih jaja, na kojima leži 21 dan. Po izleganju, mladi ptići ostaju u gnezdu 4-5 nedelja, da bi po izletanju ostali uz roditelje još 3-4 nedelje posle čega se osamostaljuju i nastavljaju život u svom jatu.
Hrane se semenjem prosa, ovsa, suncokreta, svetlog semena, sirka šećerca, američkog sirka i konopljom uz dosta voća, povrća i zeleniša. Od povrća treba davati šargarepu isečenu na kolutove ili rendanu pošto ova vrsta papagaja ne jede nogom, već samo kljuca, spanać, listove maslačka, grančice peršuna, seme neljute paprike, krastavac, dok salatu treba izbegavati zbog mogućeg proliva, a kupus i njemu srodno povrće ne treba davati nikada zbog izuzetno teške svarljivosti, iako bi ga ptice jele.
Kao kućni ljubimac nimfa je veoma pripitomljiva i u tom smislu zahvalna ptica. Voli da se mazi češkanjem po glavi iza ćube i u predelu ušiju što je naročito izraženo kod ženki, dok je mužjak oholiji, ali zato ima lepše oglašavanje. Bez obzira na pol lako uče da oponašaju različite zvuke i zvižduke, pa čak i čitave melodije. Naravno, uz malo više rada naučiće da oponaša i izvestan broj reči, što u svakom slučaju zavisi od vlasnika ovog kućnog ljubimca imajući u vidu životni vek nimfe koji je optimalno oko 20 godina. Kavez u kojem se drži ptica ne sme da bude mali, jer ipak je reč o papagaju čija je veličina oko 30-40cm, pa mu treba omogućiti nesmetano kretanje s'obzirom na prilično dugačak rep. U svakom slučaju posle dvadesetak dana papagaja treba puštati po stanu da slobodno leti uz obavezne zavese na prozorima, kako se ptica ne bi povredila, jer ne vide staklo. Posle izvesnog vremena kad se adaptira na prostor i privikne na glasove ukućana, treba očekivati da doleće na sto, rame, glavu i da jede iz ruke ili usta.
Važno je još napomenuti da pored njene osnovne sive boje, kakva je u prirodi, postoji čitav niz mutacija, pa je tako genetskim putem dobijena perlasta ili kovna nimfa, izabel-boje bele kafe, harlekin-bela sa sivim krilima, šarene sivo-bele, žute, a još 1959.godine je u Americi, tačnije u Kaliforniji dobijena i čisto bela nimfa. Sa genetikom se išlo još i dalje, pa je posle višegodišnjeg rada naučnika dobijena i takozvana recesivna nimfa, koja se od obične razlikuje po tome što nema uopšte crvene obraze, već joj je glava jednobojna. Kao i kod običnih nimfi, tako su i kod recesivnih dobijene sve pomenute mutacije.
Uto Feb 26, 2008 5:12 pm